Savez drustava Vojvodine za borbu protiv raka | Svaki dan ih koristimo, da li izazivaju rak?
1108
post-template-default,single,single-post,postid-1108,single-format-standard,qode-quick-links-1.0,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-13.4,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.5,vc_responsive
 

Svaki dan ih koristimo, da li izazivaju rak?

Svaki dan ih koristimo, da li izazivaju rak?

Autor: prof. dr Tihomir Dugandžija

MIKROTALASNA PEĆNICA I RAK?

Mikrotalasna pećnica emituje vrstu elektromagnetnih talasa – mikrotalasi, čija je osnovna karakteristika da se upijaju od strane molekula vode u hrani. Dakle, nije reč o jonizujućem zračenju. Primajući mikrotalase, molekuli vode intenzivno vibriraju i time dovode do nastanka toplote u hrani. Ukoliko se mikrotalasna pećnica ispravno koristi nema nikakvih naznaka da može delovati štetno po ljudsko zdravlje, odnosno ne dovodi do nastanka raka. Jedini efekat na hranu u mikrotalasnoj pećnici može biti izmena nutritivnog sastava namirnice usled delovanja povišene temperature. Mikrotalasna pećnica može izazvati opekotine kod ljudi u blizini, samo ukoliko je oštećena ili prepravljana. Mit koji još provejava je da se u omotu i posudicama koji se stavljaju zajedno sa hranom u mikrotalasnu pećnicu i za to su namenjene, nalaze kancerogene materije. Pre stavljanja hrane sa omotom treba obavezno proveriti da li je navedeno na omotu da je bezbedno korišćenje u mikrotalasnoj pećnici (engleski microwave-safe). U mikrotalasnu pećnicu nikako se ne sme unositi hrana u omotu za margarin ili plastičnim posudicama za prenošenje i ostavljanje namirnica, koje nisu namenjene za ovu svrhu, jer tada može doći do prenosa određenih nepoželjnih materija u hranu kao što su bisfenol-A (BPA) ili ftalati. Preporuka je da se koriste staklene ili keramičke posude.

Zaključak je da mikrotalasne pećnice ne dovode do raka, ali obavezno treba obratiti pažnju da li su posuda ili omotač namenjeni za korišćenje u mikrotalasnoj pećnici.

DEZODORANSI I ANTIPERSPIRANTI I RAK?

Često se na društvenim mrežama pojavljuje informacija o povezanosti upotrebe dezodoransa i antiperspiranta sa rakom dojke, a ovu informaciju ćemo pokušati razjasniti, naravno, korišćenjem naučno utemeljenih dokaza.

Pre svega, zagovornici ove pretpostavke, ukazuju da se upotrebom ovih kozmetičkih sredstava sprečava izlučivanje štetnih materija i njihovo nakupljanje u limfnim žlezdama. Istina je da rak dojke nastaje u tkivu dojke, a ne u tkivu pazušnih limfnih žlezda u čijoj blizini deluju antiperspiranti. Dalje,  ova sredstva sprečavaju izlučivanje znoja delovanjem na znojne žlezde, a ne delovanjem na limfne žlezde. Konačno, limfne žlezde služe ćelijama raka za širenje bolesti, a ne za nastanak ishodišta tumora dojke.

Nedoumice su vezane i za prisustvo parabena, supstance slične hormonu našeg tela, estrogenu, za koji se pretpostavlja da može ubrzati rast već nastalih malignih ćelija. Ulogu imitatora estrogena ima mnoštvo supstanci koje često unosimo u organizam. Iako uloga parabena u nastanku raka većina ispitivanja opovrgava, većina proizvođača danas pravi moderne dezodorans bez sadržaja parabena (engleski parabens-free). 

Konačno treći mit je vezan za prisustvo aluminijuma u tkivu tumora dojke. Uloga aluminijuma je takođe dovođena u vezu sa delovanjem sličnom estrogenu. Najveći deo ispitivanja su opovrgnula bilo kakvu ulogu aluminijuma u procesu nastanka raka dojke. Kako u slučaju parabena tako i u slučaju aluminijuma, zagovornici ove povezanosti naglašavaju značaj brijanja predela ispod pazuha, čime se, po njihovim navodima, pojačava resorpcija aluminijuma iz kozmetičkih sredstava. Pre svega zbog negativne konotacije u javnosti mnoga kozmetička sredstva ne sadrže aluminijum (aluminium-free)

Zaključak naučnika je da na osnovu postojećeg znanja ne postoje dokazi o povezanost između upotrebe dezodoranasa i antiperpiranata i nastanka raka dojke.  Ipak, zbog nedovoljnog broja urađenih ispitivanja kao i mišljenja sporadičnih istraživača, u budućnosti će se nastaviti istraživanja o uticaju antiperspiranta i dezodoransa na nastanak raka dojke. Do tada, za sve kojima dosadašnji dokazi ne ulivaju poverenje, ostaje da koriste navedena kozmetička sredstva bez parabena i aluminijuma.

UPOTREBA MOBILNIH TELEFONA I RAK?

U novinskim člancima često se pojavljuju informacije o povezanosti između korišćenja mobilnih telefona i nastanka određenih vrsta tumora i to pogotovo određenog tipa tumora mozga – glioma i neuroma. Ove informacije se baziraju na rezultatima određenih ispitivanja koja su ponekad ukazivala na postojanje navedene veze..

Na osnovu navedenog, Međunarodna agencija za istraživanje raka iz Liona (IARC) kao najmerodavnija organizacija koja se bavi pitanjima kancerogenosti raznih jedinjenja, 2011 godine svrstala je elektromagnetno zračenje koje nastaje upotrebom mobilnih telefona u grupu potencijalnih karcinogena, i to u grupu 2B (mogući kancerogeni efekat na ljude). Inače, ako se utvrdi sigurna kancerogenost neke materije ona se označava pripadnošću grupi 1, manji stepen sigurnost označava se grupom 2A, a još manji grupom 2B. Velika istraživanja sprovedena poslednjih godina nisu utvrdili povezanost između upotrebe mobilnih telefona i nastanka tumora. Inače, korišćenjem mobilnih telefona emituje se vrsta elektromagnetnih zračenja – radio talasi. Dakle, ne radi se o jonizujućem zračenju.

Zaključak o povezanosti korišćenja mobilnih telefona i nastanka nekih vrsta tumora ide u pravcu opovrgavanja uticaja korišćenja mobilnih telefona i nastanka tumora, ali ovaj zaključak nije definitivan i treba ga uzeti sa rezervom. Upravo iz tih razloga mnoge organizacije koje se bave istraživanjem tumora sugerišu korišćenje hands-free uređaja, spikerfona,  skraćivanje vremena razgovora i limitiranje upotrebe mobilnih telefona kod dece.

TEFLON I RAK?

Teflon je brendirani naziv za hemijsko jedinjenje poznato kao politetrafluoroetilen (PTFE), široko rasprostranjeno kao sredstvo koje se koristi za izradu posuđa. U procesu proizvodnje teflona koristi se, pored ostalog  i perfluorooktanoična kiselina (PFOA). Teflon, sam po sebi, nije osumnjičen kao faktor koji dovodi do nastanka raka. Dileme se dovode u vezu sa PFOA koja se pojavljuje u teflonu u malim količinama. Studije sprovedene na laboratorijskim životinjama ukazuju na povezanost izlaganju PFOA i nastanka nekih vrsta raka. Određena istraživanja ukazuju da zaposleni gde se tokom proizvodnje koristi PFOA češće obolevaju od nekih vrsta tumora. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstala je PFOA u listi karcinogena na poziciju 2B  što znači da je označen kao mogući karcinogen za ljude. Hemijska industrija koja koristi PFOA, ne samo u proizvodnji teflona, ograničava njegovu upotrebu i oslobađanje u životnu sredinu. Takođe, poslednjih godina, neki proizvođači teflona, eliminisali su PFOA iz procesa proizvodnje teflona (PFOA-free). Prema raspoloživim podacima, tokom obrade hrane u teflonu, PFOA se ne nalazi ili se nalazi u ekstremno malim količinama u hrani pripremljenoj na ovaj način tako da ne postoji jasna preporuka organizacije koje se bave istraživanjem raka da se ograniči upotreba teflona u procesu proizvodnje hrane.

Zaključak je da je upotreba teflona potpuno bezbedna ako ne sadrži PFOA. Ukoliko teflon sadrži navedenu supstancu postoji veoma mala verovatnoća da se PFOA pojavi u hrani te se upotreba teflona može smatrati bezbednom. Ipak, eliminacija PFOA kako u teflonu tako i u okolini predstavlja najbolju opcija za zaštitu zdravlja.